I Увод

Европски суд за људска права донео је донео је у мају 2023. године одлуку у случају Санчез против Француске чиме је окончан спор дуг скоро деценију, а који се тиче политичког живота Пете републике. Поменута одлука изазвала велики потрес и представља пресадан у одлучивању тог суда. Иста је отворила многа питања која ће у годинама које долазе бити предмет изучавања на европским универзитетима, а већ је постала тема коју су обрадили сви најеминентнији стручни часописи старог континента. Са друге стране, иако одлуке Еврпског суда за људкса права обавезују и нашу државу, иста је прошла без довољно пажње чак и међу стручном јавношћу.

II Позадина и чињенице

Октобра 2011. године локални политичар из града Нима на југу Француске и кандидат за (тада) предстојеће изборе, Јулијен Санчез, објавио је на свом Фејсбук профилу (који је био јавно доступан и отворен за коменатрисање) пост који се тицао долазећих избора и отворених питања локалне власти.

Како је његов профил на поменутој друштвеној мрежи био јаван, свако је могао да постави коментар на његову објаву. Управо се то и десило, с тим да су коментари имали расистичку конотацију. Наиме, лице СБ (суд ради заштите приватности не даје имена у целости) је написало да: “(је) Ним претворен у Алжир, нема улице у граду која нема кебаб штанд и џамију, док дилери и проститутке суверено владају градом”. Нажалост, ово није био једини коментар таквог наратива, штавише, уследила је салва расистичких коментара упућених Исламској популацији града Нима.

Након што је од стране трећих лица било указано СБ-у на недолично понашање, исти је уклонио спорни коментар, али то се десило готово месец дана након иницијалне објаве. Убрзо, уследио је судски позив за Јулијана Санчеза и СБ, од стране крививичног суда града Нима, ради “изјашњења на оптужбе о ширењу расне и верске мржње против групе људи на темељу њиховог порекла или припадности специфичној етничкој, расној или националној групи”.

Првостепени суд је 28.02.2013. године донео осуђујућу пресуду и огласио кривим по свим тачкама оптужнице Јулијана Санчеза и СБ-а и обавезао их да плате новчану казну у износу од по 3.000,00 евра. Суд је закључио да чињеница да је “господин Санчез оформио свој профил на друштвеним мрежама значи да је на његову иницијативу покренута размена мишљења и комуникација која је довела до увредљивих коментара, који су остали видљиви скроз до децембра 2011. године, што указује да је господин Санчез пропустио да делује промптно у циљу сузбијања дискриминације, те га је суд нашао кривим као лице које је објавило и одржавало спорну објаву”.

II Поступак по жалби и пред Европским судом за људска права

Другостепени суд је одбио жалбу Јулијана Санчеза и потврдио првостепену пресуду правноснажно га оглашавајућим кривим. Заштиту својих права потражио је пред Евроспким судом за људска права, подносећи Представку дана 15.09.2015. године, позивајући се на повреду члана 10 Европске конвенције о људским правима – Права на слободу изражавања.

Будући да сама пресуда изузетно обимна, издвојићемо неке најважније ставове и закључке Европског суда за људска права кроз које поступајући суд образлаже своју одлуку.

  • Централни проблем за разматрање предстаља питање да ли подосилац представке може бити одговоран за коментаре објављене од стране трећег лица;
  • Чињеница је да увредљиви коментари могу изазвати јак осећај одбојности или непријатељства према групи људи са одређеним верским или етничким обележјима;
  • Иако су коментари објављени у оквиру изборног процеса, слобода политичке дискусије није апослутна и неограничена;
  • У току изборног процеса утицај расистичких и ксенофобних коментара је потенцијално више штетан;
  • Подносилац представке није оглашен кривим зато што је користио своје право на слободу изражавања у оквиру политичке дебате, већ за “недостатак будности и опрезности” ;
  • Иако су аутори спорних коментара одмах индентификовани и позвани на одговорност, подносилац је оправдано осуђен због “изразито погрешног држања;

Еворпски суд за људска права закључује да је легитимно да специфичан статус који појединац има нужно повлачи и специфичне обавезе. Даље се наводи да је подносилац као корисник Фејсбука имао техничку могућност да ограничи приступ односно могућност коментарисања, што није урадио, већ се одлучио за супротно – да остави ту могућност доступну свима.

III Закључак и последице

Еворпски суд за људска права је, са шест гласова за и један против, закључио да није дошло до повреде права из члана 10 Европске конвенције за људска права и одбио представку Јулијана Санчеза.

Суд сматра да су одлуке националних судова оправдане и засноване на релевантним и довољним разлозима у погледу одговорности приписаној подносиоцу представке у његовом својству и капацитету политичара за непримерене коментаре постављене на друштвеној мрежи у току политичке кампање.

Такође, закључује се да нису настале никакве штетне последице по подносиоца представке изазване осудама редовних националних судова, указујући на то да је Јулијан Санчез осуђен на новчану казну од (само) 3.000,00 евра, док је запрећена казна годину дана затвора или новчана казна до 45.000,00 евра. Суд сматра да посебно треба истаћи да је подносилац представке изабран и постао градоначелник града Нима већ следеће године, те се не може говорити ни о евентуалној политичкој штети коју је исти претрпео.

Београд, децембар 2023. године