Maloletnička delikvencija i krivčnopravni okvir u Republici Srbiji.

Definicija maloletnika i zakonski okvir

Prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, maloletnikom se smatra lice koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo 18 godina. Preciznije rečeno, lica uzrasta od 14-16 godina su mlađi maloletnici, dok se lica od navršenih 16 do 18 godina smatraju starijim maloletnicima. Dakle, lica koja nisu navršila 14 godina ne mogu krivično odgovarati, međutim određene reperkusije za njihovo protivpravno ponašanje su moguće. Takođe, u izuzetnim slučajevima po Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica može se voditi postupak i protiv lica koja u vreme  nisu navršila 21 godinu, te se oni smatraju za mlađa punoletna lica. Ovaj zakon je specijalni propis koji se primenjuje pored Krivičnog zakonika Republike Srbije, i sadrži posebna pravila za postupanje prema maloletnicima.

Vrste sankcija za maloletnike

Zakon predviđa nekoliko vrsta sankcija koje se mogu izreći maloletnicima, a one se prvenstveno dele na vaspitne mere, maloletnički zatvor i mere bezbednosti.

Vaspitne mere – Primarno usmerene na vaspitno delovanje i resocijalizaciju maloletnika, ove mere uključuju pojačan nadzor od strane roditelja ili staratelja, upućivanje u vaspitnu ustanovu, ustanovu za izvršenje vaspitnih mera, ili posebne obrazovne ustanove.

Maloletnički zatvor – Ova sankcija se izriče samo u izuzetnim slučajevima i za najteža krivična dela. Maloletnički zatvor ima za cilj prevaspitavanje i obrazovanje, a ne kažnjavanje u klasičnom smislu. Ova vrsta sankcije se može izreći samo ukoliko su ispunjeni dodatni uslovi koji se tiču kumulativno izvršioca i samog dela.

Mere bezbednosti – Kao što su obavezno psihijatrijsko lečenje, lečenje od zavisnosti, ili zabrana približavanja određenim licima ili mestima se izriču samo ako je po mišljenju suda to neophodno i dovoljno da se maloletnik ubuduće uzdrži od vršenja krivičnih dela.

Postupak protiv maloletnika

Krivični postupak protiv maloletnika vodi se u skladu sa principom zaštite najboljeg interesa deteta. Postupak je prilagođen uzrastu maloletnika, a sudije i tužioci koji postupaju u ovim slučajevima specijalno su obučeni za rad sa decom. Uvek sudi tročlano veće, na čelu sa sudijom profesionalcem, dok preostali članovi veća najčešće dolaze iz  profesija kao što su (bivši) profesori, vaspitači, socijalni radnici i po pravilu su međusobno različitog pola. Cilj je da se maloletniku pruži prilika za popravljanje, uz što manje negativnih posledica po njegov razvoj.

Zašto je u ovakvim postupcima neophodno angažovati advokata?

Angažovanje advokata u postupku protiv maloletnog učinioca krivičnog dela je neophodno iz nekoliko ključnih razloga:

• Zaštita prava maloletnika: Maloletnici su posebno osetljiva grupa i njihova prava moraju biti zaštićena na najvišem nivou. Advokat sa specijalizacijom u ovoj oblasti ima znanje i iskustvo da osigura da se tokom celog postupka poštuju prava maloletnika, od trenutka hapšenja pa sve do završetka postupka.
• Stručna pravna pomoć: Krivični postupak je složen i pun procesnih mehanizama koje prosečni građanin ne može da razume. Advokat može pružiti stručne savete maloletniku i njegovoj porodici, objasniti im njihova prava, moguće ishode i strategije odbrane.
• Smanjenje stresa za maloletnika i porodicu: Krivični postupak može biti veoma stresan za maloletnika i njegovu porodicu. Advokat preuzima vođenje pravnih aspekata slučaja, pružajući pravnu, emocionalnu i psihološku podršku maloletniku i njegovim roditeljima ili starateljima.
• Pravedan postupak: Advokat osigurava da postupak bude pravedan i nepristrasan. On može da se suprotstavi eventualnim nepravilnostima, kao što su nezakonita hapšenja, pritisci tokom ispitivanja ili povrede procesnih prava maloletnika.

• Zastupanje interesa maloletnika: U krivičnom postupku, advokat deluje kao zastupnik maloletnikovih interesa. To uključuje pregovaranje sa tužiocem, predstavljanje argumenata za oslobođenje od odgovornosti ili za blaže sankcije ili pak neke od alternativnih mera.
• Pristup resursima i podršci: Advokati imaju pristup različitim resursima i mrežama podrške koje mogu biti ključne u odbrani maloletnika. To uključuje saradnju sa psiholozima, socijalnim radnicima i drugim stručnjacima koji mogu pružiti dodatne dokaze ili svedočenja u korist maloletnika.
• Ubrzanje postupka: Advokat može pomoći u ubrzanju postupka, sprečavajući nepotrebna odlaganja koja mogu dodatno traumirati maloletnika i njegovu porodicu. Efikasan i brz postupak je u najboljem interesu maloletnika, kako bi se što pre mogla sprovesti odgovarajuća vaspitna ili rehabilitaciona mera.
• Personalizovana strategija odbrane: Svaki slučaj je jedinstven, i advokat može razviti personalizovanu strategiju odbrane koja je najbolje prilagođena specifičnostima slučaja maloletnika. Ovo uključuje prikupljanje dokaza, ispitivanje svedoka i pripremu maloletnika za suđenje.

Zaključak

Maloletnička delinkvencija je kompleksan problem koji zahteva saradnju svih relevantih društvenih aktera. Zakonski okvir u Srbiji je postavljen tako da proklamuuje zaštitu prava maloletnika, ali i mogućnost njihove resocijalizacije.  Međutim, angažovanje specijalizovanog advokata je ključno za obezbeđivanje pravičnosti, zaštite prava i najboljeg mogućeg ishoda za maloletnika u krivičnom postupku. Kroz stručnu pomoć izabranog advokata, maloletnik i njegova porodica dobijaju neophodnu podršku i vođenje kroz složen pravni sistem.